Postoje neki ljudi koji ne veruju da Wazzub može da ispuni svoj plan, da zaradi dovoljno novca da isplati svoje članove. Neki tvrde da razumeju biznis plan kompanije ali su ubeđeni da Wazzub taj plan ne može da ispuni.

1. Zašto i kako Wazzub tvrdi da će isplaćivati svoje članove iako oni ne moraju nikada ništa da plate, a i ništa da rade posle 9 aprila 2012 godine?

Wazzub je prvi program koji nudi ovakav vid zarade. Kompanija je odlučila da umesto investiranja miliona dolara u promociju ponudi svoj članovima koji se registruju u pre-launch fazi (do 9 aprila) deo profita koji sama kompanija ostvaruje. Postoje samo 2 obaveze za one koji žele da ostvaruju zaradu: prva je da uvedete najmanje 3 člana u ovaj posao, a druga da postavite Wazzub stranicu za svoju početnu stranu posle 9 aprila.

Wazzub će 50% profita koji ostvaruje deliti sa svojim članovima koji uđu pre 9 aprila. Ako kompanija ostvaruje veliki profit i zarada članova će biti veća, ako ostvaruje mali profit i zarada članova će biti manja.

U većini drugih poslova, morate plaćati mesečnu članarinu pa se i potencijalna zarada koju članovim ostvaruju uglavnom zasniva upravo na tim članarinama a ne na pravom poslu koji kompanija vodi. Wazzub je drugačiji! U Wazzub nikada nećete morati da platite ništa (kao što ne morate da platite kompanijama kao što su Google ili Facebook za korišćenje njihovih usluga). Novac koji će kompanija isplatiti svojim članovima je novac zarađen vođenjem pravog biznisa: zarada dolazi od prikazivanja oglasa na početnoj strani članova, a takođe će postojati i specijalne ponude i popusti samo za članove Wazzub-a.

Wazzub članovima će biti u interesu da što više ljudi saznaju za ovu kompaniju i postanu članovi i posle 9 aprila jer će tako i njihova zarada po članu biti veća. Dakle članovi će želeti da nastave sa promocijom ove kompanije i posle 9 aprila jer od toga zavisi visina njihove zarade po članu.

2. Zašto neće biti problema sa isplatom čak i ako treba isplatiti 10 miliona članova?

Postoji 2 milijarde ljudi koji koriste internet. Kompanije kao što su Google ili Facebook imaju 1 milijardu korisnika svakog meseca. Primer zarade koji Wazzub koristi (1$ po članu mesečno) se zasniva na 10 puta više korisnika svakog meseca od broja članova koji su ušli do 9 aprila i koje treba isplatiti. Čak i sa 10 miliona članova koje treba isplatiti, cilj će biti da privučemo 100 miliona korisnika mesečno. To bi bilo samo 5% od ukupnog broja korisnika interneta, i mnogo mnogo manje od broja korisnika koje privuku Google ili Facebook. Drugim rečima zarada od 1$ po članu će biti moguća čak i ako 95% korisnika interneta nikad nije čulo za Wazzub.

3. Da li postoji šansa za članove koji se registruju na samom kraju pre-launch faze (blizu 9 aprila) da zarade novac?

Mnogi koji kasno čuju za Wazzub i kasno uđu će reći da nije fer što oni nemaju šanse da zarade sa ovom kompanijom, nemaju vremena da uvedu bar 3 člana kako bi se kvalifikovali za zaradu. Međutim, Wazzub ima rešenje i za to.

Apsolutno svaki član koji se registruje do 9 aprila će imati šansu da zaradi:

9. aprila definitivno se kapije zatvaraju i članovi koji uđu nakon toga neće biti u mogućnosti da ostvare zaradu. Ali članovi koji su ušli do 9 aprila će imati još 3 nedelje vremena posle 9 aprila da uvedu članove na osnovu kojih će zarađivati. Dakle još 3 nedelje za sve članove ili da uvedu još članova i povećaju zaradu ili da uvedu makar 3 člana kako bi se kvalifikovali.

4. Koliko je realno da zarada bude 1$ po članu?

Bićemo iskreni, nerealno je očekivati zaradu od 1$ po članu u Aprilu, jer će posle 9 aprila Wazzub lansirati svoju početnu stranu i naravno da će biti grešaka koje će morati da se ispravljaju vremenom. Maj i Jun takođe će biti važni za definitivnu korekciju svih grešaka i testiranje same stranice. Tako da očekujemo da Jul bude prvi mesec kada će zarada članova dostiči 1$ po članu.

Da li će se desiti da sve više i više ljudi koristi Wazzub stranicu za početnu stranu posle 9 aprila? Svakako, jednostavno biće im itekako korisna i želeće da je koriste. Ali gde je granica, 100 miliona, 200 miliona, 500 miliona, 1 milijarda?

Uzmimo za primer da Wazzub ima 5 miliona članova registrovanih do 9 aprila. Ako za 5 godina 500 miliona ljudi koristi usluge kompanije zarada članova koji su ušli do 9 aprila će biti 10$ po članu mesečno! Čak i neko sa samo 3 člana će zarađivati mesečno 30$. A zašto?

Zato što je pozvao 1, 2 ili 3 člana da se registruju besplatno, i to pre 5 godina!

Da li će Wazzub dostići ove brojeve, to zaista niko ne može da zna u ovom trenutku. Ali jedno je sigurno, Google je počeo sa malim brojem korisnika, Facebook takođe i nijedna od ovih kompanija nije privukla ni blizu ovoliko članova pre samog početka rada kao što je to Wazzub uspeo!

5. Zašto bi još članova želelo da se registruje nakon 9 aprila ako neće moći da zarađuju?

Pa isto ovo pitanje se može postaviti i za Facebook. Zašto se broj članova konstantno povećava? Facebook već ima 800 miliona članova sa planom da kasnije u toku 2012 godine dostignu broj od 1 milijarde članova. Niko od tih članova nije primio novac od Facebook-a? Pa šta je onda razlog? Pa jednostavno je, Facebook je njima koristan.

9 aprila 2012 WAZZUB početna strana će biti puštena u rad.

 ŠTA URADITI ?

1.Odete na sajt kompanije putem ovog referral linka: http://signup.wazzub.info/?lrRef=1a127618
2. Registrujete se.
3.Dobijete na svoju e-mail adresu verifikacioni link (potvrda članstva).
4.Klikom na link postali ste član WAZZUB kompanije i tada dobijate svoj referral link za preporuku drugim osobama za članstvo u WAZZUB.
5.Šaljete e-mail prijateljima i poznanicima sa svojim referral linkom.
6.Što više učlanjenih osoba veća mogućnost vaše zarade.
7.Od 1.aprila 2012.g na početnu stranu svog brauzera umesto Google pretraživača postavimo WAZZUB stranu pretraživača.

DA LI JE PRIČA TAČNA ILI NE?

Odgovor Vam ne mogu tačno dati, odlučite sami. Ko nije siguran u ovu priču slede linkovi pa nek izvoli:

1.Deo: http://www.youtube.com/watch?v=s3FqLioaWQU&feature=related
2.Deo: http://www.youtube.com/watch?v=eflCsdB_q_A
3.Deo: http://www.youtube.com/watch?v=Fccpaz8XeQA&feature=youtu.be

Da se nešto iza brda valja-konkurencija Google-u i Fejsu ili je spam ne znam zaključite sami. Znam samo da poruke koje sam hteo da prosledim prijateljima preko Fejsa se vraćaju od strane Fejsbuka sa objašnjenjem:

„The content you’re trying to share includes a link that’s been blocked for being spammy or unsafe: wazzub.info
For more information, visit the Help Center.If you think you’re seeing this by mistake, pleaselet us know.“

I na kraju da iznesem svoj sud: Sve me ovo podseća na neke već poznate piramidalne smicalice po sistemi onih prvih par pokretača u lancu i nešto zarade a ostali izvise. Ni pisac ovih redova nije mogao da odoli a da ne isproba ponuđeni sistem. 9 april 2012. godine je veoma blizu i tada ćemo znati pravi odgovor. Ko veruje u ovu priču požuriće sa registracijom a oni koji su skeptici zanemariće ovo pisanje. Po onoj narodnoj: „Igrao ili ne kajanje ti ne gine“.

Ljubovija mala varošica 60-tih godina na desnoj obali reke Drine. Varošica kao i svaka mala srpska varoš-jedna glavna ulica i par malih uličica. Sve što je vredelo nalazilo se u glavnoj ulici. Opština, sud, crkva, kafane. Tu su trgovci, berberi, pekari, kovači, kolari, vunovlačari, licideri, bojadžije, poslastičari  i sodadžije.

Moja današnja priča vratiće nas u godine mog detinjstva i biće sećanje na jedan izumrli zanat i jednog zanatliju-čika Svetu sodadžiju. Nostalgija ili sećanje na jedno detinjstvo, jedno vreme, prosudite sami.

Ponekad sam od oca za dobro vladanje ili učenje nagrađivan sa 5 dinara ondašnjih. Metalna kovanica iz 1953. godine od aluminijuma, za oca „sića“ za mene velika kao „vrata“. Čvrsto držeći stisnutu pesnicu sa petodinarkom hitao sam da nešto kupim. Izbor nije bio lak, šta kupiti: u prodavnici pun fišek „pasulj“ bombona, kod čika Ace licidera „grontulje“, u poslastičarnici kod Mustafe (Ćivša none) „lulu“ ili ako sam imao više para kod čika Svete sodadžije kabezu. Pošto nisam mogao kupiti sve, sebi u bradu sam govorio da ću sada kupiti ovo a sledeći put ono drugo.

Srbija, opština Babušnica selo Zavidince, godina 1935. U kući Tihomira Radonjića rodio se drugi sin-Svetomir. Nasmejano lice oca Tihomira, kako i ne bi, sada ima dva sina i dve kćerke. Ima naslednike a i ko da ga odmeni kada ga izda snaga. Mašta i očekuje Tihomir lepše dane za sebe i svoju decu ne sluteći da je život pun iznenađenja.

Po onoj narodnoj: „Sve što je lepo, kratko traje“, u Svetinom životu i životu njegovog brata i sestara sve se iznenada menja. Vrlo rano ostaju bez majke, njene ljubavi i zaštite. Otac se ponovo ženi a nova „majka“ svoju ljubav čuva samo za svoju decu rođenu u braku sa Tihomirom.

Za Svetu dolaze teške godine. Bombardovanje svog sela u II svetskom ratu i pogibiju svoje sestre posmatra sa štale na kojoj je radio. Skočivši sa štale u nameri da pomogne svojoj sestri doživljava tešku povredu oba kuka. Od tada je Sveto trajni invalid i teško se kreće.

Razrušena zemlja, puna kuća gladnih usta koje je trebalo nahraniti primoravaju Svetu da rano krene u nadnicu sa svojim ujacima. Išao je „u ciglu“, kako se kaže u njegovom kraju. Pravili su ciglu (ćerpič), slagali banket i pekli ciglu. Sveta je bio vredan, brzo je učio uz svoje ujake i postao je dobar majstor za slaganje banketa.

Išao je Sveta u školu i bio dobar đak. Kada je trebao nastaviti školovanje otac je rekao da bi to za njihovu siromašnu porodicu bio veliki izdatak.

Nastavio je Sveta da radi i sanja bolje dane. Sa svojim bratom Stanimirom odlazi u Vojvodinu „u ciglu“ a ujaci Tihomir i Najdan Petković odlaze u Bratunac i počinju da se bave sodadžijskim zanatom.

Nakon određenog vremena provedenog u Vojvodini Sveto dolazi kod ujaka u Bratunac gde radi kao šegrt i uči zanat. Kao što je bio vredan i uspešan ciglar, tako je postao i dobar sodadžija.

Sveto 1962. godine dolazi u Ljuboviju gde uz pomoć svojih ujaka otvara sodadžijsku radnju na mestu sadašnje kuće Milana Rajića. Otvaranjem sodadžijske radnje u Ljuboviji ostaće upisan kao prvi i poslednji ljubovijski sodažija. Znali su Ljubovijani ko je Svetomir Radonjić ali malo ko ga je zvao pravim imenom nego kao Sveto ili Sveto sodadžija.

Godine 1963. Sveto se ženi sa meštankom Slavkom dev. Stojanović iz ljubovijskog zaseoka Podnemić. Iz tog braka rodio se sin jedinac Radovan. Vredno rade Sveto i njegova supruga Slavka a posao cveta. Nemaju svoju kuću, radnju, auto ali maštaju o tome. Žive kao podstanari na više mesta  da bi 1973. godine kupili kuću od Bore i Ljubice Jevtić u ulici Stojana Čupića br.13.

 Sodadžijska radnja se seli u kuću čika Ljube opančara i tu ostaje sve do 1969. godine. Te godine Sveta kupuje lokal od stolara Mijaila Jovanovića i konačno počinje da radi svoj sodadžijski posao u svom lokalu.

Sveta prvo proizvodi soda-vodu, kabezu i klakere. Kasnije dopunjuje ponudu sa koktom, sokovima od narandže i limuna. Proizvode prodaje u svojoj radnji, na pijaci, vašarima, fudbalskim utakmicama. Snabdevao je kafane u Ljuboviji. Kabeze, klakere, kokte hladio je ledenim pločama stavljenim preko gajbi  sa pićem.

A kako je nabavljao led?

Reka Drina ledila se zimi u otoci Marinka Savića na Staroj Ljuboviji. Sveto i njegova supruga sekli su led, slagali u trap pored reke Drine pokrivali slamom i šarovinom da bi ga sačuvali kada dođu topliji dani.

 Svoje proizvode u početku prevozio je konjskom zapregom Žike Radanovića sa Grabovice. Kasnije je Sveto nabavio svog konja „Cvetalja“ i „štajvager“- špediter sa federima (prvi u Ljuboviji). Prvi u Ljuboviji kupuje kombi Folcvagen (Volkswagen) za prevoz robe a kasnije i kombi Ford tranzit.

Rezultat Svetinog i Slavkinog upornog i predanog rada video se: kuća sa placom, lokal sa sodadžijskom radnjom, konj i špediter, jedan kombi a posle toga drugi. Zadovoljni i srećni. Bilo je dosta odricanja, za sve ove godine Sveto je sa porodicom samo jednom išao na more. Bio je skroman, novac nije trošio po kafanama, nije se razbacivao. Nije bio škrtica, pozajmljivao je novac prijateljima.

Omiljeno mesto okupljanja na kraju radnog dana bila je kafana „Broj tri“ gde se uz kafu družio sa: Cvetinom bojadžijom, Perom „Dodom“ bricom, Mićom „Maconjom“ stolarom i Milićem „Kristušom“ bolničarom.

 Nije Sveto sodadžija slutio da će neki na drugi način vrednovati njegov rad, da će njegova sreća kratko trajati i da će mu suditi oni koji su lepo živeli od tuđeg rada, koji su se svake godine „baškarili“ na moru i banjama, koji su dobijali povlašćene kredite i stanove.

 Komisija SO Ljubovija na osnovu Zakona o ispitivanju porekla imovine 1974. godine donosi Odluku da se Sveti sodadžiji oduzima sve što je do tada stekao: kuću, 26% površine lokala i kombi Ford tranzit. Tumačenje komisije je bilo da se njegovi prihodi i rashodi ne slažu. Džaba je Sveta komisiji prilagao račune, priznanice i izjave svedoka kao dokaze da je on u pravu, komisija je rešila da mu uzme sve. I Republička komisija za ispitivanje porekla više je verovala opštinskoj komisiji.

Sveta i njegova porodica bili su izloženi svakodnevnim maltretiranjima od strane članova opštinske komisije. Nije bilo dana da nije bio pozivan na saslušanje i davanje izjava pred komisijom. Supruga Slavka je svaki novi dan započinjala sa suzama. Ali Sveta se nije predavao, znao je da sve što je stekao, stekao je poštenim radom. Pokrenuo je upravni spor pred Vrhovnim sudom SRS protiv Rešenja Republičke komisije.

Vrhovni sud je 1976. godine presudio da je Sveto svoju imovinu stekao pošteno svojim radom i poništio Rešenje Republičke komisije za ispitivanje porekla imovine. Opštinski Sekretarijat društvenih prihoda SO Ljubovija tek 1983. godine donosi Zaključak da se obustavljaju svi postupci o ispitivanju porekla Svetine imovine.

Posle desetogodišnje borbe da dokaže da je njegovo, samo njegovo, zarađeno teškim radom Sveto je pobedio. Bila je to Pirova pobeda. Spasao je materijalna dobra, sačuvao obraz ali je izgubio zdravlje, on i njegova supruga Slavka. Godine 1992. umire supruga a Sveto za svoga života rasprodaje mašine i prestaje sa radom 1995. godine. Skrhan bolom zbog gubitka supruge, iscrpljen maratonskim sporom, bolestan završava tragično svoj život 1998. godine.

Sin Svetin i Slavkin Radovan danas živi u Ljuboviji.

Bilo, ne ponovilo se, ostale su uspomene i sećanje na jedno vreme, jedno mesto i jednog čoveka Svetu sodadžiju.

Rečnik:

• Soda-voda : Pod pritiskom obogaćena obična voda ugljen dioksidom.
• Kabeza : Piće crvene ili narandžaste boje napravljeno od biljnog sirupa i soda-vode.
• Klaker : Šećerni sirup sa dodatkom arome kruške i soda-vode.
• Kokta : Slovenačko gazirano piće-koktel od lekovitog bilja, plodova šipka, vitamina C i karamelizovanog šećera.
• Grontulja : Liciderski lančić napravljen od sitnih okruglih kolačića nanizanih na konac.
• Lula : Poslastičarski proizvod (lizalica) u obliku cigarete napravljen od brašna, šećera i drugih dodataka.
  

Manifestacija „Drinska regata“ održava se druge subote meseca jula svake godine. Tradicija okupljanja ljubitelja prirode i reke Drine nastavljena je i ove godine. Na 10-toj drinskoj regati po izveštavanju medija okupilo se  7.000 ljudi sa oko 700 plovila.

Umesto pisanja o 10-toj regati na teritoriji opštine Ljubovija pokušaću da vam je približim kroz prezentovane fotografije:

Drinska regata 2011.g

Više fotografija sa 10. drinske regate na sledećoj adresi:

http://www.mladica.com/index.php?option=com_joomgallery&func=viewcategory&catid=46&Itemid=83

Proleće je, mesec maj, više kišovit nego sunčan. Dani su hladni kao da je jesen. Ništa lepše nije počela ni ova sedmica, jutarnje magle nad Ljubovijom i rekom Drinom. „Puše“ se okolna brda, samo nas miris bagrema podseća na proleće. Šteta bi bilo da nam ovakvo vreme pokvari IV gastro festival koji se održava u subotu 14. maja 2011. godine u Ljuboviji.

Ako nešto može da razmrda ovu učmalu, inertnu sredinu to su 2-3 manifestacije koje se održavaju tokom godine, koje unesu živost, dinamičnost u ovu malu varošicu na desnoj obali reke Drine. „Posle kiše dolazi Sunce“ kaže naša narodna poslovica i ja se nadam da će ovu varošicu, njene građane i goste u subotu dočekati vedar i lep dan.

S tim mislima ležem u krevet očekujući sutrašnji dan kada počinje manifestacija.

Jutarnji sunčevi zraci koji ulaze kroz prozor u moju sobu bude me ovog  subotnjeg jutra ranije nego uobičajeno. Ustajem dobro raspoložen do prozora gledajući Sunce koje se rađa iznad Nemića i Ljuboviju bez jutarnje magle koja se kupa u sunčevim zracima. Kažem sebi: „Eto, ipak nas Bog nije zaboravio“. Krećem ka glavnoj ulici, mestu gde se danas okupljaju takmičari i varošani.

Duž glavne ulice od kafane „Zeleni venac“ do centra varošice sa jedne i druge strane beli šatori. Unutar šatora takmičarske ekipe vrše poslednje pripreme pred start takmičenja u pripremanju riblje čorbe. Uz roštilj i „dobru kapljicu“ počinje lagano zagrevanje. Tu su prisutna već poznata lica i ekipe učesnice prethodnih festivala: „Babo i pacijenti“, „Tri boema“, „MM sistem“ i drugi. I ove godine pored starih već dokazanih majstora svoje učešće uzeli su i  mladi a među njima i najmlađi učesnik Nikola Pantić član takmičarske ekipe „Deda i unuk“ iz Ljubovije.

Drugi deo takmičenja u pekarstvu, etno trpezi, modernoj kuhinji i karvingu odvijao se u holu bioskopa gde su učesnici izložili svoja dela na uvid sudijama i posetiocima. U goste su nam ponovo stigle „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja, udruženje žena „Vila“ iz Ljubovije, aktiv žena „Vidovdan“ iz Banatskog Karađorđeva i mnogi drugi takmičari.

I ove godine ispred SO Ljubovija montirana je velika pozornica na kojoj su se smenjivali razni umetnici. Organizator ove manifestacije (Turistička organizacija Ljubovije) potrudio se da sa svojim gostima: recitatorima, pevačkim grupama, kulturno-umetničkim društvima i orkestrima napravi dobar štimung, dobru atmosferu posetiocima i takmičarima festivala.

U 20.oo časova usledilo je svečano proglašenje pobednika po takmičarskim kategorijama. Žiri u sastavu: Petar Gracun i Jordan Nastanović, profesori Visoke hotelijerske škole iz Beograda (članovi Kulinarske asocijacije Srbije) i Milorad Aćimović, sugrađanin i rodonačelnik Gastro festa odlučio je:

Pripremanje riblje čorbe:

I     mesto-ekipa „MM sistem“ iz Ljubovije,
II   mesto-ekipa „Big fish“ iz Kostajnika,
III  mesto-ekipa „AD Metalac“ iz Gornjeg Milanovca.

Pripremanje etno trpeze:

I     mesto-Srednja tehnička škola iz Žagubice,
II    mesto-klub žena „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja,
III  mesto-aktiv žena „Vidovdan“ iz Banatskog Karađorđeva.

Poslastičarstvo:

I     mesto-Mirjana Radulović iz Ljubovije,
II   mesto-Mirjana Ristić iz Caparića-Ljubovija,
III  mesto-Jasmina Radojičić iz Loznice.

Pekarstvo:

I     mesto-pekara „ARI-M“ iz Arilja,
II   mesto-pekara „Đorđić“ iz Ljubovije.

Specijalna priznanja:

Za orginalnost ukusa-ekipa „Potomci Ilije Birčanina“ sa Stava,
Diploma za vizuelni identitet-ekipa „Tri Boema“ iz Ljubovije,
Diploma za brend proizvode u ruralnom turizmu-Turističko društvo iz Medvednika,
Diploma za najmlađeg učesnika-Nikola Pantić, član ekipe „Deda i unuk“ iz Ljubovije.

Koncertom orkestra „Vožd“ iz Loznice nastavljeno je narodno veselje posetilaca i takmičara na trgu u centru varošice do „sitnih“ sati.